Hrvatski jezik (Hrvatski ja volim 7)

1. lekcija : OVO VEĆ ZNAM

1. Opismenjavanje Slavena započela su braća Ćiril i Metod. Ćiril je za Slavene sastavio posebno pismo zvano glagoljica. U srednjem su vijeku Hrvati rabili tri pisma: glagoljicu, ćirilicu i bosančicu. Zato kažemo da su bili tropismen narod. No rabili su i tri jezika: staroslavenski, starohrvatski i latinski. Nazivamo ih zato i trojezičnim narodom. Po svom sadržaju prvi spomenici hrvatske pismenosti nisu književni, nego vjerski i pravni tekstovi.

2. To su: Bašćanska ploča,  Misal po zakonu Rimskoga dvora, Povaljska listina, Red i zakon sestara dominikanki.

3. Treba zaokružiti: Slavoniji, Baranji, Zapadne Hrvatske, Dalmaciji, Istri, Hrvatskom, Likom, Gorskim, Zagrebu, Gornji, Daruvaru, Gornji Daruvar, Slavonskom Brodu, Budainka, Kolonija, Brodsko Vinogorje, Mikrorajon, Naselje Slavonija, Mali Pariz, Ulica Ljudevita Gaja, Ulica Ante Starčevića, Zvonimirova, Branimirova , Ulica, Zvonimira, Ulica, Branimira.

4. Ovako treba napisati:
Hoće li djed doći k nama u goste, mama?
A dalje... što je bilo dalje?
Koje je radno vrijeme knjižnice?
Piše na vratima, zar ne vidiš? 9-15 sati.

5. Knjiga je Matkova. -> Knjiga je njegova.
    Lucija je napisala pjesmu. -> Ona je napisala pjesmu.
    Iva oblači Ivu. -> Iva se oblači.
    Lovro čuva Lovrine knjige. -> Lovro čuva svoje knjige.
Dopuni.
Zamjenice zamjenjuju druge riječi, najčešće imenice i pridjeve.

Moja domovina je najljepša na svijetu. -> ž.r. jd. N
Hoćeš li upoznati moju domovinu? -> ž.r.jd. A
Upoznat ćeš i moje prijatelje! -> m.r.mn. A
Šetat ćeš se mojim rodnim gradom. -> m.r.jd. I
Dopuni.
Zamjenice su promjenjive riječi: mijenjaju se po padežima, razlikuju jedninu i množinu te muški, ženski i srednji rod.

6.
   Pošalji mi odgovor.                 Meni pošalji odgovor.
   Volim te.                                Tebi ću posvetiti pjesmu.
   Rado ću ju posjetiti.            
   Slikaju je za uspomenu.           Nju ću uvijek pamtiti.
   Uvijek im se obradujem.         Njima ništa nije teško učiniti.
Dopuni.
U sklonidbi osobnih zamjenica razlikujemo duže i kraće oblike. Duži su naglašeni, a kraći nenaglašeni oblici. U svakodnevnome govoru češće rabimo nenaglašene oblike. Naglašene oblike rabimo samo kad ih želimo istaknuti ili naglasiti. Rečenica ne može započeti nenaglašenim oblikom zamjenice.

7.
nam - D,     joj - D,
mi - D,        ti - N,
ja - N,        ti - D,
vas - A,      ti - N,
nas - G,      meni - D,
vas - G,      me - A.

8.
Ja govorim hrvatskim jezikom. -> Moj jezik je hrvatski.
Kojim jezikom ti govoriš? -> Koji je tvoj jezik?
Mi govorimo različitim jezicima. -> Naši su jezici različiti.  
Svakome je najljepši jezik kojim on govori. -> Svakome je njegov jezik najljepši.
Naučit ću jezik kojim oni govore. -> Naučit ću njihov jezik.
Dopuni.
Posvojne zamjenice izriču pripadnost govornoj, sugovornoj ili negovornoj osobi. Odgovaraju na pitanje: Čije je što?

9.                                                 posvojna zamjenica        imenica       rod, broj, padež
Jesi li vidio moju prijateljicu?             moju                         prijateljicu         ž.r. jd. A
Našao sam vaše stvari.                      vaše                         stvari                 ž.r. mn .A
Želim vidjeti njezin rad.                     njezin                         rad                   m.r. jd. A
Koliko je njihovih stvari ovdje?         njihovih                    stvari                  ž.r. mn. G
Javit ću se tvojoj majci.                     tvojoj                       majci                 ž.r. jd. D
Oni su naši prijatelji.                          naši                        prijatelji              m.r. mn. N
Dopuni.
Posvojna zamjenica slaže se s imenicom na koju se odnosi u rodu, broju i padežu.

10.
mojoj - D,    
mojeg - G,    
moj - N,
 njezinu - A,
tvoje - A.

11.                                                   subjekt                        radnja se vrši na:
Gledam se u zrcalu.                             ja                                meni
Djevojka se češlja.                             djevojka                        njoj
Luka se zamišljeno češkao po glavi.    Luka                            njemu
Dopuni.
Povratna zamjenica zamjenjuje imenicu ili zamjenicu u rečenici u kojoj vršitelj radnje vrši radnju na samome sebi. Ona kazuje da je vršitelj radnje ujedno i trpitelj radnje.

12.                                                      
Nerado pišem o sebi.             -> lokativ (L)                      
Od veselja je bio izvan sebe.  -> genitiv(G) 
Čudila se sama sebi.              -> dativ(D)
Sa sobom je vodio psa.          -> instrumental(I)
Čovjek treba poštovati sebe.  -> akuzativ(A)

13.                                                     subjekt                  pripadnost
Marija je našla svoje prijatelje.             Marija                   Mariji
Obavili smo svoju dužnost.                   mi                          nama
Upoznat ću te sa svojim roditeljima.      ja                           meni
Djed voli pričati o svojoj mladosti.       djed                        djedu
Dopuni.
Povratno-posvojna zamjenica izriče da nešto pripada subjektu.

14.                                                        padež
Svatko od nas ima svoje snove.           akuzativ(A)
Pjevala je o svojoj ljubavi.                   lokativ(L)
Putujem sa svojim prijateljem.            instrumental(I)
Ostali su bez svojih bilježaka.             genitiv(G)

15.
... lijepio nove engleske marke u svoj album.
Jedna mi se rastrgala...
Već se veselim...
...lijepiti marke u svoj album.

16.                                            pokazna zamjenica                      bliskost
- Mario, donesi mi onaj lonac!       onaj                              negovornoj osobi
- Koji, ovaj na polici?                    ovaj                              govornoj osobi
- Ne taj, nego onaj u kutu!        taj, onaj                     sugovornoj, negovornoj osobi
Dopuni.
Pokaznim se zamjenicama koristimo kad nešto pokazujemo ili na nešto upućujemo. One ujedno označavaju govornikovu udaljenost od onoga o čemu govori.

17.
Koji? ; ovaj, taj, onaj
Kakav? ; ovakav, takav, onakav
Kolik? ; ovolik, tolik, onolik

18.                                                   pokazna zamjenica                       rod, broj, padež
Radujem se ovomu danu.                        ovomu                                      m.r. jd. D
Taj sastavak je izvrstan!                           taj                                            m.r. jd. N
Taj sastavak ćeš pročitati.                        taj                                            m.r. jd. A
Bavim se onim problemima.                    onim                                          m.r. mn. I
Donijet ću ti onu knjigu.                           onu                                           ž.r. jd. A
Baka je ispekla ovoliku tortu.               ovoliku                                         ž.r. jd. A
To je izvrsno!                                          to                                              s.r. jd. N
Ovo sam dugo čekala.                          ovo                                              s.r. jd. A

19.
Donio sam ti cvijeće. -> osobna
Ona djeca gledaju prema meni. -> pokazna
Oni su dobronamjerni. -> osobna
Ti su cvjetovi veoma lijepi. -> pokazna
Gdje je ona? -> osobna
Oni ljudi su veoma strpljivi. -> pokazna

20.
Odmori si malo. -> Odmori se malo.
Uvijek se mogu pouzdati unj. -> Uvijek se mogu pouzdati u nj.
Mi čuvamo naše bicikle. -> Mi čuvamo svoje bicikle.
Obavijestit ću je pismom. -> Obavijestit ću ju pismom.
Želio bih snjom ići u kino. -> Želio bih s njom ići u kino.
Sjedni si i popij si soka. -> Sjedni i popij soka.
Ja volim moje roditelje. -> Ja volim svoje roditelje.
Razgovarat će s menom. -> Razgovarat će sa mnom.

21.
osobne: ih, ga, njima,
povratna: se, se, se,
povratno-posvojna: svom,
pokazne: to, to, to, ono.

22.
U ulomku se kriju tri neodređena glagolska oblika. To su: načuditi, pasti, priznati.
Dopuni.
Neodređeni glagolski oblik, koji je ujedno i temeljni glagolski oblik, naziva se infinitiv.

Glagolski oblik:                    
nisu mogli          
su znali                
imam                    
su ostajali                            
ponašanjem                                  
se vrglo                                    
pitali su                                  
se pitaju                                      
ne htijući priznati                            
imam                                            
ne može                                      
zbunjeni                                    
zabezeknuti    

Naziv oblika:
perfekt
perfekt
prezent
perfekt
gl. imenica
perfekt
perfekt
prezent
futur 1.
prezent
prezent
gl. pridjev trpni
gl. pridjev trpni

infinitiv:
moći
znati
imati
ostajati
ponašati se
vrgati
pitati
pitati
htjeti priznari
imati
moći
zbuniti
zabezeknuti
      
Dopuni.
Infinitivni završetci su -ti i -ći. Kako se može vidjeti i u ovom zadatku, završetak -ti češći je od završetka -ći.

predikat: voli, razmišljati
subjekt: dječak

dječak -> imenica, m.r. jd. N
voli -> glagol, prezent, 3. os. jd.
razmišljati -> infinitiv

Najmanje gramatičkih obilježja ima infinitiv.
Dopuni.
Infinitiv je glagolski oblik koji ne izriče podatke o glagolskome vremenu, osobi ili broju.

U rečenici je infinitiv najčešće dio predikata.
Infinitiv katkad može imati i službu subjekta, no tada ga je moguće zamijeniti i imenicom.

Čitanje je korisno.
Znanje stranih jezika je vrijedno.
Odgajanje djece najljepši je i najodgovorniji posao na svijetu.

23. Treba zaokružiti: imao sam, su bile, bih skitao, sam se provlačio, je bilo, trebao sam, zažmiriti, uhvatiti se, povući, zajašem, bi brundao, odjekivao,  sam poželio, valjao sam, pio.
   prijelazni glagoli      neprijelazni glagoli         povratni glagoli
  imati                                 biti                                    povlačiti se
 trebati                               skitati                                   uhvatiti se
povući                                  biti                                      valjati se
 zajahati                              brundati
poželjeti                             odjekivati
piti                                     zažmiriti
Dopuni.
Glagoli koji mogu imati predmet radnje u akuzativu nazivaju se prijelazni glagoli, a glagoli koji ne mogu imati predmet radnje nazivaju se neprijelazni glagoli. Glagoli uz koje se javlja povratna zamjenica se nazivaju povratni glagoli. Oni izriču radnju koju subjekt vrši na sebi.

24.
S obzirom na to izriču li radnju koja traje ili radnju koja je završena, glagoli mogu biti svršeni i nesvršeni. Takva se podjela naziva podjela glagola prema vidu.

Treba zaokružiti: se zaljubi, zafrkavaju, zafrkavaju, crtaju, pišu, stave, ne daju, pjevaju, propadneš, strepim, će početi, zafrkavati.
 svršeni glagoli                     nesvršeni glagoli
zaljubiti se                                   zafrkavati
staviti                                          zafrkavati
dati                                             crtati
početi                                         pisati
propasti                                     pjevati
                                                 strepjeti
                                                 zafrkavati

procijeniti -> procjenjivati
zamisliti -> zamišljati
zaljubiti se -> zaljubljivati se
razmijeniti -> razmjenjivati
predložiti -> predlagati
osvijestiti -> osvješćivati
zalijepiti -> zaljepljivati

25. Pišite redom na crte : lemali, štipali, uletio, razbijenu, zahrđao, otkrio, boljelo, dobio, boljelo, boljelo, razbio, shvatio, povezano, isprepleteno, izmiješano.

26.
plesati, plesan, plesanje
zabavljati, zabavljan, zabavljanje
čitati, čitan, čitanje
plesti, pleten, pletenje
baviti, bavljen, bavljenje
čistiti, čiščen, čištenje
misliti, mišljen, mišljenje
Dopuni.
Glagolska imenica ujedinjuje obilježja glagola i imenice. Oblikom je imenica jer se može sklanjati, a značenjem je glagol jer izriče radnju, stanje ili zbivanje. Tvori se tako da se glagolskom pridjevu trpnom doda nastavak -je.

27. Glagoli su: je, navodi, želi, pomagati, se nađu, budu radili, će biti.
 glagol             osoba          broj           vrijeme          vid 
je                          3.             jd.               prezent         nesvršeni
navodi                   3.             jd.               prezent         nesvršeni
želi                        3.              jd.               prezent        nesvršeni
pomagati                                                    infinitiv          nesvršeni
se nađu                 3.              mn.              prezent              svršeni
budu radili             3.               mn.             futur 2.             nesvršeni
će biti                 3.                  mn.             futur 1.             nesvršeni

Dopuni.
Oblici glagolskih vremena iz teksta znače sadašnje i buduće vrijeme, a nema oblika za prošlo vrijeme.

Precrtajte; ̶̶B̶̶i̶̶t̶̶i̶̶ ̶̶ć̶̶e̶̶ ̶̶t̶̶o̶̶ ̶̶p̶̶l̶̶e̶̶m̶̶e̶̶n̶̶i̶̶t̶̶o̶̶.̶̶ , ̶̶D̶̶r̶̶u̶̶š̶̶t̶̶v̶̶o̶̶ ̶̶ć̶̶e̶̶ ̶̶d̶̶j̶̶e̶̶l̶̶o̶̶v̶̶a̶̶t̶̶ ̶̶h̶̶u̶̶m̶̶a̶̶n̶̶i̶̶t̶̶a̶̶r̶̶n̶̶o̶̶.̶̶

Bit će to plemenito. (biće)
                                                                                                   
• NESVRŠENI NAGLAŠENI (biti):
jesam, jesi, jest, jesmo, jeste, jesu

• NESVRŠENI NENAGLAŠENI (biti):
sam, si, je, smo, ste, su

• SVRŠENI NAGLAŠENI (biti):
budem, budeš, bude, budemo, budete, budu

• NAGLAŠENI (htjeti):
hoću, hoćeš, hoće, hoćemo, hoćete, hoće

• NENAGLAŠENI (htjeti):
ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će

U perfektu prepoznajem nesvršeni nenaglašeni prezent pom. gl. biti.
U futuru prvome prepoznajem nesvršeni nenaglašeni preznet pom. gl. htjeti.

Dok ̲̲b̲̲u̲̲d̲̲e̲̲m̲̲o̲̲ ̲̲r̲̲a̲̲d̲̲i̲̲l̲̲i̲̲ ,  ̲̲p̲̲j̲̲e̲̲v̲̲a̲̲t̲̲ ̲̲ć̲̲e̲̲m̲̲o̲̲. -> budemo radili, pjevat ćemo
̲̲B̲̲u̲̲d̲̲e̲̲š̲̲ li ̲̲u̲̲č̲̲i̲̲n̲̲i̲̲o̲̲ dobro djelo,  ̲̲b̲̲i̲̲t̲̲ ̲̲ć̲̲e̲̲ ti zahvalni. -> budeš učinio, bit će

Dopuni.
Za izricanje predbudućih ili istodobnih budućih radnja rabimo futur drugi.

Učiniš li dobro djelo, bit će ti zahvalni.

28.
Prošle radnje mogu se u hrvatskom jeziku izreći četirima glagolskim oblicima: perfektom, aoristom, imperfektom i pluskvamperfektom.  Dva su glagolska vremena složena: perfekt i pluskvamperfekt. Dva su glagolska vremena jednostavna: aorist i imperfekt.

29.
Sunce je polako izlazilo. -> je izlazilo, 3.os.jd.
Na svjetlu su se pokazale seoske kućice. -> su se pokazale, 3.os.mn.
Zadivljeno sam promatrao prizor. -> sam promatrao, 1.os.jd.
Svi smo ostali bez daha. -> smo ostali, 1.os.mn.

Dopuni.
Perfekt je složeni glagolski oblik jer se sastoji od dviju riječi: glagolskoga pridjeva radnog i nesvršenoga nenaglašenoga prezenta pomoćnoga glagola biti.

30.
Divio se izlasku sunca. -> se divio
Dječak se nasmiješio prizoru. -> se nasmiješio
Zaustavio se, dobro promotrio divotu, -> se zaustavio, promotrio
uzdahnuo i produžio dalje. -> uzdahnuo, produžio

Nedostaje im pomoćni. gl. biti (je)
Takav se perfekt naziva krnji perfekt. On se rabi:
a) u 3. osobi jednine povratnih glagola
b) kad se niže više perfekata zaredom.

31. Pišite redom: je ugledao, je zastao, nije mogao, se žarilo, prelijevalo, su mijenjali, je pokazalo.

32.
Putnik zastade i osvrnu se. -> zastade, osvrnu se
Sunce se pokaza u svojoj ljepoti. -> se pokaza
Nebo se obli rumenilom. -> se obli

Ovi su glagolski oblici jednostavni. Sastoje se od jedne riječi. Izriču prošle svršene radnje. Tvore se dodavanjem nastavaka glagolskoj osnovi. To se glagolsko vrijeme zove aorist. Aorist se tvori samo od glagola svršena vida.

33.
Putnik se okrenu prema suncu.
Od ljepote i ja ostah bez daha.
Oblaci me pozdraviše i otploviše nebom.
Od radosti mi poskoči srce.
I vi to vidjeste, zar ne?

34.
perfekt: je utonuo, se pružala, su treperile, je silazio
aorist: reče, prigrli, odnese, spusti, pokri, zapali, se povuče

35.
̶̶J̶̶a̶̶ ̶̶b̶̶i̶̶ ̶̶m̶̶a̶̶l̶̶o̶̶ ̶̶s̶̶o̶̶k̶̶a̶̶.̶̶ -> Ja bih malo soka.
̶̶B̶̶i̶̶ ̶̶l̶̶i̶̶ ̶̶v̶̶i̶̶ ̶̶h̶̶t̶̶j̶̶e̶̶l̶̶i̶̶ ̶̶d̶̶o̶̶ć̶̶i̶̶ ̶̶k̶̶ ̶̶m̶̶e̶̶n̶̶i̶̶?̶̶ -> Biste li vi htjeli doći k meni?
̶̶M̶̶i̶̶ ̶̶b̶̶i̶̶ ̶̶v̶̶a̶̶m̶̶ ̶̶m̶̶o̶̶g̶̶l̶̶i̶̶ ̶̶p̶̶o̶̶m̶̶o̶̶ć̶̶i̶̶.̶̶ -> Mi bismo vam mogli pomoći.

Ostale rečenice su točne! :)

OVO JE ZA SADA, KASNIJE ĆE BITI JOŠ!
SVI ODGOVORI SU 99,9% TOČNI!